KOVAČICA –  Iako žene čine polovinu stanovništva one su marginalizovana manjinska grupa jer imaju mnogo manju moć i mnogo manji uticaj na odlučivanje od muškaraca u svim segmentima društva i u svakoj sferi.



Kada Srbija bude imala predsednicu ili premijerku, ja ću znati da je ona postala jedno ozbiljno građansko duštvo – istakla je članica predsedništva Lige Socijaldemokrata Vojvodine Maja Sedlarević.

 

Poslanice su odmerenije, vidljivije i profilisane

 

Gostujući na Televiziji opštine Kovačica (OK), Sedlarevićeva, koja je bila predsednica Foruma žena LSV, istakla je da su u parlamentu nastupi žena odmereniji i kvalitetniji. Poslanice su, kako je dodala, vidljivije, vrlo profilisane i angažovane, a i ukazuju na teme koje muškarci nisu pokretali.

 

- U izvršnoj vlasti još nema 30 odsto žena, ni u jednoj vladi, ni na kom nivou, jer one to nisu u obavezi. Izvršna vlast je polje koje žene još nisu uspele da osvoje. Kada Srbija bude imala predsednicu ili premijerku, ja ću znati da je ona postala jedno ozbiljno grđaansko duštvo – napomenula je ona. Prema njenim rečima, da su samo žene u politici, politika bi izgledala potpuno drugačije jer žene ulaze u diskusiju sa željom da dođe do kompromisa.

 

Naglasila je i da su svi mehanizmi vezani za rodnu ravnopravnost polova u Vojvodini oformljeni između 2000. i 2004. godine.

 

- U Vojvodini postoji sekretarijat koji, kao jedan svoj sektor, ima rodnu ravnopravnost. Imamo Savet za rodnu ravnopravnost, Zavod za ravnopravnost polova koji je kao takav jedini na teritoriji celog zapadnog Balkana, u Skupštini je formiran Odbor za ranopravnost polova, institucija pokrajinskog ombudsmana ima zamenicu zaduženu za ravnopravnost polova – naglasila je Sedlarevićeva.

 

Žene na selu potrebna adekvatna zdravstvena zaštita

 

Kada je u pitanju položaj žena na selu, Sedlarevićeva je ocenila da je njihov najveći problem nemogućnost adekvatne zdravstvene zaštite i nemogućnost lečenja.

 

- Ako živite u selu koje nema redovne autobuske linije više puta dnevno, jedan dan izgubite da biste otišli kod lekara opšte prakse, pa drugi dan da uradite analize, treći dan da odete kod specijaliste. A onda dođete do toga da nijedna žena ne može da priušti sebi da odsustvuje tri dana od posla, pa zdravlje stavljaju na poslednje mesto. S druge strane, žene na selu, posebno one koje ne rade drugi posao mimo poljoprivrednog gazdinstva, nemaju primanja, socijalnu i zdravstvenu zaštitu – naglasila je ona.

 

Važno je podržati „Prajd“

 

Povodom ovogodišnjeg obeležavanja „Prajda“, ona je napomenula da je važno da institucije, mediji i javnost daju podršku održavanju „Parade ponosa“ - manifetaciji kojom svi mi pružamo podršku jednoj grupaciji građanki i građana ove zemlje koji na taj način hoće da ukažu na diskriminaciju kojoj su izloženi i zatraže zaštitu svojih ljudskih prava. Sedlarevićeva, koja je i predsednica Odbora za evropske integracije i međuregionalnu saradnju skupštine AP Vojvodine i članica Odbora za bezbednost skupštine APV, je ukazala da svi moraju da razumeju i pomognu da svaka osoba bude što manja marginalizovana. Ona je ukazala da je prethodnih godina država padala na ispitu, jer nije dopuštala da se šetnja u okviru „Parade ponosa“ održi zbog najava ultradesničarskih organizacija da će praviti nerede po Beogradu. Kako je naglasila, država je tada kapitulirala pred ultradesničarskim organizacijama i postupila krajnje neodgovorno prema svojim građankama i građanima koji su odlazeći na „Prajd“ hteli da pokažu svoju volju.

 

- Prošle godine je, uz velike mere bezbednosti šetnja održana, bez ijednog incidenta na samom „Prajdu“. Ali se onda desilo nešto neverovatno - da se premijer zahvalio huliganima što nisu izašli na ulice. Huliganima je mesto u zatvoru, huligani treba da budu procesuirani i zbog pretnji a ne samo zbog nasilja, a ne da im se zahvaljujemo što nisu izašli na ulice. Jako je važno da i ove godine „Prajd“ bude održan uz što manje incidenata, po moguđstvu bez incidenata. Kako se klima u društvu bude menjala, tako će i mere bezbednosti bivati manje – zaključila je Maja Sedlarević.

 

Komentarišući izbegličku krizu, članica Predsedništva LSV je istakla da se prema tim izbeglicama i njihovom problemu mora odnositi na drugačiji način, jer oni nisu krenuli put Evrope iz hira, već zat što im je ugrožen život i lična egzistencija. Prema njenim rečima, dužnost svih nas je da pokažemo empatiju sa njima i pomognemo im koliko smo u mogućnosti.

 

 

(BILSV, 18.09.2015)