NOVI SAD – Skupština AP Vojvodine usvojila je na jučerašnjoj sednici izmene odluke o pokrajinskoj upravi, čime se ta oblast usklađuje sa odlukom Ustavnog suda Srbije (USS) kojom je ukinuto više nadležnosti pokrajine.
Poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine glasali su za tu odluku, a predsednik poslaničke grupe „Liga socijaldemokrata Vojvodine - Nenad Čanak“ Branislav Bogaroški istakao je tokom rasprave da ima snažan osećaj da je odluka USS pre svega politička, a tek onda ocena ustavnosti jednog akta od kojeg zavisi sudbina građana Vojvodine. Bogaroški je zapitao i zašto je problem da se u Vojvodini neguju evropske vrednosti, da je čine Srem, Banat i Bačka ili šta je neustavno u tome da Vojvodina daje veća prava socijalno ugroženima i trudnicama, što u Beogradu nije problem.
Kome smetaju nadležnosti Pokrajine?
- Šta je problem u tome da Vojvodina vodi računa o lovstvu, ribolovstvu, o poljoprivredi? Zašto je ustavno imati predstavništvo Niša i Kragujevca u Briselu, a neustavno imati predstavništvo Vojvodine? Zašto je u redu sufinansirati programe Matice Srpske, Matice Slovačke, a nije u redu sufinansirati programe Vojvođanske akademije nauke i umetnosti – naveo je Bogaroški.
On je dodao da su to sve otvorena pitanja koja bacaju veliku senku na odluku koju je Vojvodina dužna da primeni, ali da je najveći problem ono što je dovelo do te odluke.
– Kada imate Ustav koji položaj AP Vojvodine reguliše na ovakav način, to će biti stalno izvor turbulencija u radu AP V, u radu ove Skupštine i u njenom odnosu sa republičkom skupštinom – upozorio je Bogaroški. Upozorio je i da je članom 183. Ustava predviđena samo jedna izvorna nadležnost AP Vojvodine, a da se sve ostale određuju zakonima na republičkom nivou.
– To faktički znači da svaki saziv Narodne skupštine Republike Srbije može imati svoje viđenje autonomije AP Vojvodine i menjati ga od zakona do zakona, a sada vidimo da to pravo ima i Ustavni sud. Faktički, mi možemo doći u situaciju da svaki akt koji ova skupština donese, ili ga je donela u prethodnim godinama, bude predmet preispitivanja ili bude poništen nekim drugim zakonom – rekao je on. Branislav Bogaroški je ukazao da bez jasnog pravnog okvira koji će omeđiti autonomiju AP Vojvodine, nema ni budućeg razvoja ni perspektive u životu za građane AP Vojvodine.
– Ono na čemu mi moramo insistirati, jeste da se ustavni okvir u najkraćem mogućem roku promeni i to na taj način što će nadležnosti AP Vojvodine biti jasno definisane u samom Ustavu i neće biti podložne promenama od jedne do druge skupštinske većine – zaključio je on.
Poštovati konvenciju UN
Poslanik LSV Aleksandar Marton ukazao je tokom rasprave da vojvođanske vlasti nisu bile konsultovane tokom izrade aktuelnog Ustava, kao i da su ova „premošćavanja“, kako je nazvao jučerašnji odluku Skupštine APV, samo kratkoročna, jer će se pritisak na autonomiju Vojvodine nastaviti. Dodao je da od državnih organa očekuje da poštuju autonomiju Vojvodine.
– U Vojvodini ne treba propisati nikakav propis za poštovanje prava nacionalnih zajednica, mi tako živimo vekovima. Vekovima se ovde govori na više jezika, vekovima su ovde table ispisivane i na srpskom, i na mađarsakom i na rusinskom i slovačkom i na rumunskom, i nijedan akt to ne može da opovrgne – istakao je Marton podsećajući i da konvencija Ujedinjenih nacija o pravima manjina jasno govore da jednom stečena prava više nikada ne mogu da se menjaju. Marton je podsetio i da je Vojvodina 1988. godine, po indeksu BDP (indeks 100), bila na drugom mestu u nekadašnjoj SFRJ.
– Slovenija je imala indeks 189, Vojvodina 167, Hrvatska 166, a takozvana uža Srbija 106. Danas Slovenija ima indeks BDP 214, Hrvatska 155, država Srbija 93, a Vojvodina 92 – istakao je on dodajući da se to može promeniti samo usvajanjem novog i modernog Ustava.
Ne umanjivati prava
A poslanik LSV Adam Paljov, koji se poslanicima obratio na maternjem slovačkom jeziku, istakao je da ne razume u potpunosti odluke USS koje se odnose na korišćenje službenih jezika i pisama, ističući kako njihovo korišćenje u svakodnevnom životu i praksi moraju podržavati institucije Vojvodine, ali i lokalne samouprave. On je ukazao i da postoje problemi u prosveti i školstvu, pre svega zbog nedostatka stručnog kadra.
– Postoji nedostatak kadrova u elektronskim i štampanim medijima, naročito u manjim sredinama, i potrebno je osnivati manjinske redakcije, a poboljšati kvalitet u onima koje već postoje – istakao je Paljov navodeći da će se prava nacionalnih zajednica uvećavati samo ukoliko ih budu podržavale i državne institucije na svim nivoima.
(BILSV, 05. 10. 2012.)