Čizik: Deklaracija unapređuje društvo

 
 
Pokrenimo Vojvodinu
Događaji | Petak, 21. 06. 2013. | Komentara: 0

Čizik: Deklaracija unapređuje društvo

BEOGRAD – Liga socijaldemokrata Vojvodine podržaće Predlog deklaracije Skupštine Srbije o osudi akata protiv civilnog mađarskog stanovništva u Vojvodini, počinjenih 1944-1945. godine, u nadi da ćemo na taj način unaprediti naše društvo i biti za korak bliži Evropskoj uniji, istakao je danas narodni poslanik LSV Karolj Čizik.

LSV

Tokom današnje skupštinske rasprave o predlogu te deklaracije, Čizik je ukazao da je od 1944-45 prošlo mnogo vremena, da se desilo mnogo toga, a da mnogi koji su čekali današnji dan nisu mogli da ga dočekaju.
– Nisu doživeli dan izvinjenja, dan rehabilitacije, oslobođenje od kolektivne krivice koja im je visila nad glavom poput Damoklovog mača. Postavlja se pitanje da li bilo ko ima pravo u njihovo ime da oprosti zbog onih dela i nedela koja su ni krivi ni dužni bili prinuđeni da pretrpe. Ali, oprostiti se može samo onima koji to traže – istakao je Čizik.

LSV bi obogatila deklaraciju

Kako je naveo, Liga socijaldemokrata Vojvodine pozdravlja ovu inicijativu i vrlo rado bi učestvovala u njenoj izradi, ali je oni koji su je pripremali nisu pitali, kao što niko nije ni tražio podršku iako bi poslanici LSV svojim potpisima podržali ovu deklaraciju.
– Ovako, bez nas je sam tekst deklaracije ostao siromašniji. Mi iz LSV smo mogli ovaj dokument učiniti preciznijim i tačnijim, jer su naši roditelji bili ti koji su na ovaj ili onaj način doživeli te strahote posle Drugog svetskog rata. Bez obzira na te okolnosti, verujemo da je sam tekst izrađen sa najboljom namerom – rekao je Čizik. Istovremeno je pohvalio Vladu Srbije jer je imala hrabrosti da povuče ovaj potez i da donese hrabru odluku koja je nedostajala svih ovih godina, od vremena Tita do prethodne Vlade, jer su svi oni ignorisali stvarnost i nisu imali smelosti da se suoče sa sopstvenom istorijom i bili u sukobu sa samim sobom.
– To je hrabar i težak korak koji će zasigurno doprineti tome da se srpski narod približi evropskim vrednostima i da se uključi u evropski krvotok – istakao je Karolj Čizik.

Gde su druge žrtve?

Poslanik LSV je ukazao da deklaracija ima nekoliko krupnih nedostataka, ističući da bi se neko ko ne poznaje istoriju, na osnovu teksta deklaracije mogao pomisliti da su navedena nedela izvršena samo u tri sela - Čurugu, Žablju i Mošorinu.
– Naravno, i to bi bilo mnogo, ali je to daleko od istine. Mislim da je suvišno da ređam imena ostalih mesta gde se na sličan način postupilo. Na primer Bečej, Ada, Senta, Kanjiža, Martonoš, Subotica...  – rekao je Čizik ističući da u nekim mestima nije bilo odmazdi samo zahvaljujući prisustvu pripadnika Crvene armije koji su to sprečili.
On je rekao i da nije dobro što se deklaracija ograničava samo na žrtve mađarske nacionalnosti, podsetivši da se LSV zalaže za prava svih građana Vojvodine i za njihovu ravnopravnost u svakom pogledu.
– Nemamo pravo da zaboravimo nevine žrtve pripadnike ostalih naroda, pre svega Nemaca. Stradali su i vojvođanski Srbi koji su pokušavali spasiti svoje komšije. Ne zna se broj opljačkanih i proteranih nemačkih porodica koje su bez ičega transportovane u stočnim vagonima, niti koliko ih je streljano. Smatram da je diskriminacija da govorimo o Mađarima, a sve ostale nevine žrtve zaboravimo kao da se ništa nije desilo – istakao je Karolj Čizik. On je podsetio i da je 2003. godine Skupština AP Vojvodine usvojila Rezoluciju o nepostojanju kolektivne krivice, kada je skupštinom predsedavao Nenad Čanak.  
– Šteta je da Skupština AP Vojvodine nema zakonodavnu vlast, jer bi u tom slučaju to sve bilo rešeno još pre deset godina – naveo je Čizik dodajući da ovom temom još mnogo treba da se bavi nauka, a da bi istorijska istraživanja trebalo da se intenziviraju kako bi se sa što većom sigurnošću utvrdile istorijske činjenice i stradanja svih naroda posle završetka Drugog svetskog rata.

Nije kasno za lustraciju

Poslanik LSV je dodao da je deklaracija nesumnjivo najznačajniji korak priznavanja stvarnosti i prekidanja sa virtuelnom politikom koju smo dosad vodili, gde smo nezadovoljstvo lečili ratovima, da bi do današnjeg dana postali najsiromašnija zemlja ovih prostora.
– Ta pogrešna ideologija nas tera da ignorišemo zakon o lustraciji. Prošlo je deset godina od donošenja tog zakona, koji do današnjeg dana nije stupio na snagu. Mi smo jedina postkomunistička zemlja u Evropi koja nije sprovela lustraciju. Smatram da je i za to potrebna hrabrost, ali bez toga nema napretka. Bila bi velika šteta da zbog toga gubimo toliko vremena – ukazao je Čizik dodajući da je svima jasno da bez lustracije nema puta u Evropsku uniju.
– Sa ovima koji su pljačkali, tukli, ubijali, iseljavali ili huškali na sve to, neće nas pustiti u porodicu evropskih zemalja. Posle tolikih žrtava, ne smemo da se zaustavimo na koraku od našeg cilja – rekao je poslanik LSV.

(BILSV, 21. 06. 2013.)



Odbori LSV | Utorak, 12. 04. 2011. | Komentara: 0

Poljoprivrednici u teškoj situaciji

SUBOTICA - Potpredsednik gradske organizacije Lige socijaldemokrata Vojvodine u Subotici Tibor Murenji i član Izvršnog odbora GrO Stevan Tonković obavestili su danas na konferenciji za štampu javnost da LSV pokreće akciju u kojoj će tražiti podršku građana za zahtev da se promeni propis koji poljoprivrednike obavezuje da svoje traktore, kombajne i ostale mašine registruju svake godine.
Izjave | Utorak, 12. 04. 2011. | Komentara: 0

Vojvodina dobija saveznika u Beogradu

NOVI SAD - Komentarišući nacrt zakona o glavnom gradu, na osnovu kojeg bi republika trebalo da Beogradu ustupi tridesetak nadležnosti, zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš ocenio je da će zahtevi za povećanje nadležnosti grada Beograda u značajnoj meri doprineti stabilizaciji autonomije Vojvodine.
Izjave | Utorak, 12. 04. 2011. | Komentara: 0

Obeležena godišnjica proboja Sremskog fronta

NOVI SAD/ADAŠEVCI - Potpredsednica Skupštine AP Vojvodine Maja Sedlarević i pokrajinska poslanica Marija Radojčić prisustvovale su danas obeležavanju 66. godišnjice proboja Sremskog fronta i položile venac na spomen obeležju u selu Adašavci, kod Šida.



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook