Otkriven spomenik Mihajlu Pupinu

 
 
Pokrenimo Vojvodinu
Događaji | Sreda, 09. 11. 2011. | Komentara: 0

Otkriven spomenik Mihajlu Pupinu

NOVI SAD - Spomenik velikom srpskom naučniku i pronalazaču Mihajlu Pupinu, otkriven je danas na platou kod raskrsnice Bulevara Mihajla Pupina i Ulice Modene. Spomenik, rad vajara Save Halugina, otkrili su predsednik Skupštine grada Aleksandar Jovanović, gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić i autor spomenika, a tokom svečanosti je održan i kulturni program u režiji đaka OŠ "Mihajlo Pupin" iz Veternika,

LSV dogadjaji

te učenika i učenica istoimene novosadske Srednje elektrotehničke škole.

Predsednik Skupštine grada Aleksandar Jovanović na svečanosti je istakao da je Novi Sad uvek težio da se oduži velikanima koji su ostavili trag u našem društvu, a da je "jedan od tih velikana svakako Mihajlo Pupin, naučnik, profesor Univerziteta Kolumbija, pronalazač i diplomata".

- Posledice njegovog rada i dela prostiru se širom sveta i on spada u onu grupu malobrojnih koji su iza sebe ostavili zaostavštinu čitavom ljudskom rodu - kazao je Jovanović.

On je istakao da je Pupin važnu ulogu i značaj pridavao znanju i učenju.

- Pupin je znanje shvatao kao svetlost koja osvetljava put kroz život i takvom shvatanju treba da se služe i mladi - zaključio je Jovanović.
Mihajlo Pupin rođen je u Idvor 1854. godine. Pored naučnog rada, iza sebe je ostavio mnoge pronalaske i patente. Bio je profesor na Univerzitetu Kolumbija, nosilac jugoslovenskog odlikovanja Beli orao Prvog reda i počasni konzul Srbije u SAD-u. Bio je i jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Srpskog narodnog saveza u Americi, član Američke akademije nauka, Srpske kraljevske akademije i počasni doktor čak 18 univerziteta. Dobitnik je mnogih naučnih nagrada, a među priznanjima nalazi se i jedno iz književne delatnosti: Pulicerova nagrada za autobiografsko delo "Od pašnjaka do naučenjaka". Tokom svog naučnog i eksperimetalnog rada, Pupin je dao značajne zaključke važne za polja višestruke telegrafije, bežične telegrafije i telefonije, potom rentgenologije, a ima i velikih zasluga za razvoj elektrotehnike. Takođe je zaslužan i za pronalazak takozvanih Pupinovih kalemova. Umro je u Njujorku 1935, gde je i sahranjen. Odluku o podizanju spomenika velikom srpskom naučniku donela je Skupštine grada 2007. godine.

(BILSV, 09.11.2011.)



Događaji | Četvrtak, 05. 12. 2019. | Komentara: 0

Čekanje Zapadnog Balkana na prijem u EU šteti svima

Predsednik Odbora za evropske integracije Narodne skupštine Republike Srbije Nenad Čanak izjavio je da čekanje Zapadnog Balkana na prijem u Evropsku uniju, bez jasnih pravila i konkretnih zahteva o tome šta se od nas očekuje da učinimo, radi u korist štete Zapadnog Balkana, Balkana uopšte i Evrope u celini. 
Događaji | Petak, 29. 11. 2019. | Komentara: 0

Lazić: Umesto na naoružanje, novac preusmeriti na Fruškogorski koridor i ekologiju

Narodna poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine Nada Lazić predložila je amandmanom na budžet za 2020. godinu da se novac planiran za nabavku naoružanja preusmeri na izgradnju Fruškogorskog koridora i zaštitu životne sredine. Vlada Republike Srbije odbila je ovaj amandman, a ministar poljoprivrede tvrdi kako novca ima za sve. Poslanica Lazić tvrdi da postoji namera, ali ne i novac.
Događaji | Četvrtak, 28. 11. 2019. | Komentara: 0

Vojvođanski front - drugačiji pogled na ono kako Srbija treba da izgleda

Vojvođanski front je politička platforma koja treba da dâ politički odgovor na trenutnu situaciju i da dâ jedan drugačiji pogled na ono kako Srbija treba da izgleda u odnosu na aktuelna viđenja, izjavio je generalni sekretar Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš.



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook