Posebna uloga Vojvodine

 
 
Pokrenimo Vojvodinu
Iz medija | Nedelja, 10. 04. 2011. | Komentara: 0

Posebna uloga Vojvodine

Piše: Maja Sedlarević

Evropske integracije Republike Srbije svakim svojim korakom unapred otvaraju nove mogućnosti saradnje i postupnog uvođenja evropskih standarda u našu zemlju. Mnogo puta do sada naglašavano je da AP Vojvodina, zbog svog geografskog položaja, tradicije i načina prihvatanja savremenih vrednosti Evrope, ima posebno mesto, ulogu, ali i odgovornost u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji.

Zbog svog bogatstva različitosti koje se ogleda kroz multikulturalnost, multietničnost, multikonfesionalnost, ali i višejezičnost i postojanje interkulturalnosti, Vojvodina ima sve elemente modernog evropskrg regiona. Takođe, ukoliko se proces proširenja Evropske unije bude odvijao očekivanim tokom u sledećih nekoliko godina, stvoriće se nove okolnosti u okruženju Vojvodine, tako što će se ona sa severa, istoka i zapada graničiti sa državama članicama Evropske unije. Ovakav položaj neminovno će doneti potrebu što boljeg i bržeg prilagođavanja. Osim toga, neophodno je naglasiti da već sada imamo, putem različitih oblika prekogranične saradnje, veliku šansu za konkurisanje za sredstva iz različntih fondova EU.

Osim tradicionalno dobrih odnosa i velike saradnje sa našim partnerskim regijama, pre svih, Istarskom županijom, pokrajinom Baden-Virtenberg, Štajerskom, Fruli-Venecija-Đulija, sve veća je saradnja sa regionima iz susednih zemalja sa kojima možemo prekogranično da sarađujemo. Na tom fonu, moraju se izdvojiti trilateralni sporazum koji su potpisale Vojvodina, Vukovarsko-srijemska županija i Županija Bač-Kiškun, zatim sprovođenje prvih kontakata sa Županijom Čongrad, pa višestruka saradnja sa Županijom Karaš-Severin, ali i početak saradnje sa Republikom Srpskom. Sve ovo govori u prilog činjenici da dobrosusedski odnosi, saradnja i zajednički interes, bilo za rešavanje nekog zajedničkog problema, bilo za unapređenje kvaliteta života, moraju i treba da budu cilj svih nas. Sve razlike i granice moraju da se premoste. Posebna priča u kojoj i Vojvodina učestvuje jeste i izrada Dunavske strategije i projekat koji povezuje gradove i regione koji su na reci Dunav. Takođe, mnogostruka regionalna saradnja (politika, privreda, saobraćaj, infrastruktura, obrazovanje...) ostvarena je u okviru evro-regije Dunav-Kriš-Moriš-Tisa. Specifičnost ove saradnje je što se ovde radi o oblasti koja je prirodno i geografski deo jedne celine, međutim razdvojen je državnim granicama. Učešće u radu Skupštine evropskih regiona najbolji je primer koliko nam je članstvo u evropskim institucijama važno. Od 2002. godine, kada je Vojvodina primljena u punopravno članstvo, do danas naše aktivno učešće u radu AER- a ogleda se, pre svega u borbi za veće nadležnosti koje kao region možemo da imamo. Članstvo u Skupštini evropskih regiona, kao najveće asocijacije regiona u Evropi, podrazumeva velike šanse za saradnju sa drugim evropskim regionima, ali i korišćenje svih mogućnosti koje ovakva jedna organizacija pruža. Tako je Vojvodina, novembra 2008. godine, potpisivanjem Pisma o preuzimanju obaveza, zvanično uključena u Program Eurodiseja, međunarodnu organizaciju za podršku mladima. Program Eurodiseja predstavlja program razmene u okviru Skupštine evropskih regiona (AER ) u kojem se mladim ljudima iz regiona članova AER-a pruža prilika da steknu iskustvo u stažiranju u trajanju od tri do šest meseci, koje bi se organizovalo u državnoj instituciji ili preduzeću, sa sedištem u regionu nekog drugog člana AER-a. Naravno, sve ove aktivnosti nisu promocija samo Vojvodine, već predstavljaju iskrenu želju da se celoj Republici pomogne u uključivanju na kolosek koji vodi u Evropsku uniju. Ova ovakva Vojvodina jeste adut Srbije na njenom putu u Evropu. Danas pomoći vojvođanskoj autonomiji znači na najefikasniji način pomoći Srbiji da prevlada opterećenje prošlosti i ubrza put evropskih integracija. Ulaganje u autonomiju Vojvodine jeste ulaganje u evropsku budućnost Srbije. U budućoj Evropi regija Vojvodina može zauzeti mesto koje joj pripada i koje će njenim građankama i građanima omogućiti da ostvare svoje potencijale, a, pre svega, život u skladu sa evropskim standardima. Za ostvarenje tog cilja Vojvodini su potrebne nadležnosti koje će omogućiti efikasno funkcionisanje u okviru njenih realnih potreba. Savremena Evropa ima dobre načine da se izraze specifičnosti i potrebe regija i iskoriste njihove mogućnosti. Iskreno se nadam da će Srbija u budućnosti konačno prihvatiti ideju regionalizacije i da ćemo imati ne jedan, već celi niz regiona.

(autorka je potpredsednica
Skupštine APV i predsednica
Odbora za evropske integracije
i međuregionalnu saradnju)

(Dnevnik/BILSV, 11.04.2011.)




Iz medija | Nedelja, 24. 07. 2011. | Komentara: 0

Kostreš: Vojvodina bi bolje upravljala železnicom

NOVI SAD - Predsednik radne grupe za izradu zakona o javnoj svojini, Bojan Kostreš, danas je za Dnevnik ponovio da još uvek nema političke saglasnosti o tome koja bi sve imovina trebalo da se vrati Vojvodini.
Iz medija | Nedelja, 24. 07. 2011. | Komentara: 0

Čanak: Goniti zločince do sudnjeg dana

BEOGRAD - Komentarišući oslobađajuću presudu Šandoru Kepiru, koja je izazvala žestoke reakcije kako u Srbiji, tako i u svetu, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak je za današnji NIN istakao da je bio užasnut presudom.
Iz medija | Ponedeljak, 04. 07. 2011. | Komentara: 0

Nacrt zakona o javnoj svojini stiže pred premijera

BEOGRAD - Nacrt zakona o javnoj svojini trebalo bi da u naredna dva dana bude predat premijeru Srbije Mirku Cvetkoviću, s obzirom na to da je Radna grupa za njegovu izradu završila više od 85 odsto posla. Ostalo je sporno ono što spada u domen politički inspirisanih odluka o ovom zakonskom rešenju, a tiče se vlasništva Vojvodine nad velikim javnim sistemima, odnosno javnim preduzećima.



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook