Novi Sad, 13. septembar 2018 - Železnički muzej u Beogradu 31. avgusta ove godine prijavio je policiji krađu delova sa eksponata „pulske lokomotive“ iz 1864. godine koja je „starija od železnica u Srbiji“ i još jedne muzejski vredne lokomotive značajne za svetsku baštinu, čija šteta je neprocenjiva i nenadoknadiva. 

Tim povodom direktor Železničkog muzeja Nenad Vojčić za BBC na srpskom jeziku je izjavio da oni godinama imaju isti problem i da on kao ni kustosi muzeja nisu naoružani, i da ne može da brani ovaj prostor.

S tim u vezi Liga socijaldemokrata podseća da je Železnički muzej prema Uredbi o bližim kriterijumima za određivanje obavezno obezbeđenih objekata i načinu vršenja poslova njihove zaštite („Službeni glasnik RS“ br. 98/2016.) bio je obavezan da do 17.12.2017. godine izvrši procenu rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja u skladu sa standardom SRPS A-L2.03/2017. i da na osnovu procene rizika uspostavi fizičko-tehničko obezbeđenje objekta/organizacije.   

Liga socijaldemokrata Vojvodine takođe ukazuje da je ukidanjem Zakona o društvenoj samozaštiti 1993. godine, kojim je bila regulisana zaštita društvene imovine u Republici Srbriji stvoren pravi vakum u ovoj oblasti koji je za sve ovo vreme utemeljio nebrigu za imovinu, lica i poslovanje i omogućio nekontrolisanu i „divlju“ privatizacija bezbednosti. 

Donošenjem Zakona o privatnom obezbeđenju 2013. godine čija primena je odlagana dve godine i dalje su prisutni problemi koji su bili karakteristični za devedesete godine prošlog veka: kriminalizacija, nemar za imovinu, lica i poslovanje, tržišna dominacija pojedinih firmi privatnog obezbeđenja zbog političkih veza, pružanje usluga privatnog obezbeđenja bez zaključenih ugovora, nestručnost u procenama rizika i rad službenika obezbeđenja bez potrebnih licenci.

Iz navedenih razloga pozivamo Ministarstvo unutrašnjih poslova Repbulike Srbije da sveobuhvatno i temeljito pristupi zakonskom pravu i obavezi inspekcijskog nadzora u primeni Zakona o privatnom obezbeđenju kako bi se u ovoj oblasti konačno uveo red, jer još uvek postoji ogroman broj fizičkih i pravnih lica (korisnici i davaoci usluga) koji se ne pridržavaju Zakona o privatnom obezbeđenju, niti za to trpe bilo kakve sankcije, zbog čega građanke i građani postavljaju pitanje smisla postojanja ovoga Zakona.