Ne izjednačavati žrtve i zločince

 
 
Pokrenimo Vojvodinu
Događaji | Petak, 21. 06. 2013. | Komentara: 0

Ne izjednačavati žrtve i zločince

BEOGRAD – Tokom rasprave o Predlogu deklaracije Skupštine Srbije o osudi akata protiv civilnog mađarskog stanovništva u Vojvodini, počinjenih 1944-1945. godine, poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine Đorđe Stojšić ukazao je da ne bi olako u istu ravan trebalo stavljati žrtve i one koji su slali ljude u logore i koji su ubijali samo zato što se neko drugačije zove i preziva, i koji su u gasnim komorama bukvalno zatrli generacije i generacije Jevreja i pripadnika drugih nacionalnih zajednica.

LSV

Bez dodvoravanja bilo kome

– Dva miliona ljudi je na ovim prostorima izgubilo živote u toku Drugog svetskog rata.   Vojvodina je izašla iz Narodnooslobodilačke borbe sa 15 brigada, tri divizije, svojim Glavnim štabom i Narodnooslobodilačkim odboroom i upravo su to tradicije na kojima danas i gradimo svoj politički i istorijski suverenitet i mislim da to nikako ne sme da se dovodi u pitanje – rekao je Đorđe Stojšić. Istakao je i da ovakve teme ne bi trebalo koristiti za dodvoravanje bilo kome iz bilo kog razloga, bez obzira na to ko i kada dolazi u posetu našoj zemlji, što je, po njegovim rečima, bio vrlo čest slučaj u skoroj prošlosti.
– Kada, recimo, imamo posetu ruskih zvaničnika, mi menjamo brzo imena ulica i odjednom se pozivamo na našu slavnu antifašističku istoriju, iako u isto vreme donosimo zakone koji rehabilituju saradnike okupatora i u velikoj meri veličaju ono što ne bi trebalo da veličaju – istakao je Stojšić. Dodao je da se istovetno mora postupati prema svima, bez obzira da li se radi o Nediću, Ljotiću, Draži Mihajloviću ili okupatorima koji pripadaju mađarskoj nacionalnoj zajednici.

Tačka na bolne teme

On je ukazao i da se nikada narodi ne svađaju, te da zbog toga nemaju potrebe da se mire, već da su pojedinci koji imaju ime i prezime ti koji su svesno promovisali određene ideologije i koji su slali ljude u smrt. Dodao je da su se te ideologije ovde povampirile pre samo dvadeset godina, i  da su zbog njih mnogi izgubili živote.
– Ne smemo dozvoliti da se takve stvari ovde ponavljaju. Ukoliko je ova deklaracija intencija da se stavi tačka na određene rane to je u redu. Ali nije u redu da se iz dana u dan neke stvari relativizuju i, kada je obeležavanje godišnjice Aušvica i Dana Evrope, da niko iz Srbije ne ode na tu manifestaciju – rekao je Stojšić. Podsetio je i da dolazi iz Sremske Mitrovice, u kojoj je tokom Drugog svetskog rata od strane nemačkog i ustaškog režima streljano oko 8000 ljud.
– Ukoliko je intencija ovoga što je danas pred nama, to da se konačno stavi tačka na neke bolne teme koje su prožilmale istoriju Vojvodine i međunacionalne odnose, to naravno uvek pozdravljamo i uvek smo bili ti koji će prvi podržati mir i dijalog među nacionalnim zajednicama – istakao je Stojšić.
 
(BILSV, 21. 06. 2013.)



Odbori LSV | Subota, 09. 07. 2011. | Komentara: 0

Kikindski ligaši očistili deo grada

KIKINDA - U Kikindi je danas, i pored visoke dnevne temperature, održana još jedna u nizu akcija čišćenja grada u organizaciji Gradskog odbora LSV Kikinda. Današnja akcija pod nazivom "Vratimo osmeh gradu" održana je na teritoriji dela grada koji se naziva Baranda, a inicijativu su pokrenuli stanovnici Barande koji su se žalili na veoma loše stanje ovog dela grada.
Forum žena LSV | Četvrtak, 07. 07. 2011. | Komentara: 0

Saradnja političarki, sindikalki i žena iz NVO

NOVI SAD - Drugog dana seminara u organizaciji Sekcije žena Granskog sindikata hemije, nemetala, energetike i rudarstva "Nezavisnost", na temu "Ženski lobi " saradnja političarki, sindikalki i žena iz NVO" govorila je Ana Kandić, trenerica Centra za edukaciju Lige socijaldemokrata Vojvodine.
Izjave | Sreda, 06. 07. 2011. | Komentara: 0

Jerkov: Očekujemo podršku za izmene zakona o lustraciji

NOVI SAD - Liga socijaldemokrata Vojvodine novembra prošle godine dostavila je Skupštini Republike Srbije predlog za izmenu Zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava (Zakona o lustraciji), kojim bi se važenje tog akta koji praktično nije ni zaživeo, sa 10 produžilo na 20 godina, ali do danas to nije stiglo na dnevni red parlamenta.



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook