BEOGRAD – Narodna poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine Nada Lazić ukazala je na višegodišnje propadanje AP Vojvodine zbog nepostojanja zakona kojim će biti definisano finansiranje njenih nadležnosti. Ona je tokom jučerašnje rasprave o Rezoluciji Skupštine Srbije o AP Vojvodini i Zakonu o finansiranju Vojvodine citirala izjavu novinara Gorana Milića iz 2014. godine, izrečenu prilikom snimanja serijala „Alhemija Balkana“, a koji je rekao da je mislio da je Vojvodina najbogatiji deo Srbije, a da je jug Srbije puno siromašniji.

„Međutim, stvari se menjaju. Sada Vojvodina pada, a oni koji prave neke druge proizvode od voća pa do industrije imaju bolje rezultate. Nedavno mi je prijatelj i kolega Zaharije Trnavčević rekao da neće dugo potrajati kada će Vojvodina zavideti brdovitim delovima Srbije“, kazao je tada Milić, a citirala ga Lazić. Ona je dodala da su poslanici LSV podneli ova dva predloga jer ne žele da Vojvodina i Vojvođani zavide bilo kom regionu u Srbiji na većoj razvijenosti, već da je potrebno samo poštovati Ustav i zakone ove zemlje.

Godišnji budžet pokrajine dovoljan samo za jedno postrojenje

Podsetila je da je Ustav donet 2006. godine, da ga Vojvođani nisu podržali, ali da ga svi poštuju. S druge strane, ono što je bilo potrebno pre 10 godina učiniti – usaglasiti sve zakone sa tim Ustavom – nije učinjeno, pa tako nije donet ni Zakon o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine.

- To nije nečija volja ili pitanje prioriteta i procena. Postavlja se pitanje kakva se poruka šalje dozvoljavanjem ovakvog odnosa prema APV, njenim institucijama i građanima, ako kažete da nije trenutak, da sačekamo, da vidimo dok se neki drugi probleme reše – istakla je poslanica LSV.

Ona je naglasila da budžet AP Vojvodine iznosi najmanje sedam odsto u odnosu na republički budžet.

- Ako se uzme podatak da je budžet AP Vojvodine za ovu godinu 74 milijarde dinara, od toga 44 milijarde su transferna sredstva, koja se prebacuju za plaćanje zaposlenih u prosveti i sredstva za lokalne samouprave, onda praktično za sve druge potrebe preostaje 30 milijardi. To su jako mala sredstva. Izgradnja postrojenja za tretman otpadnih voda u Novom Sadu košta oko 100 miliona evra. Praktično, jedan budžet bi mogao da se potroši na izgradnju samo jednog objekta od infrastrukturnog značaja – navela je.

Kakva se poruka šalje ovakvim odnosom prema pokrajini?

Lazić je nabrojala i šta je sve učinjeno u poslednjih 10 godina. Kako je podsetila, Skupština Vojvodine je podnela predlog za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o budžetskom sistemu ali se ništa nije dogodilo. Čekajući donošenje Zakona o finansiranju nadležnosti APV, Skupština APV je u novembru 2013.god usvojila Platformu o polaznim osnovama za izradu Zakona o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine, koju je tadašnji predsednik Skupštine APV Ištvan Pastor prosledio tadašnjem premijeru Ivici Dačiću. Ni sa ovim se ništa nije dogodilo. Sledeće godine, 2014, Skupština AP Vojvodine je usvojila Deklaraciju o zaštiti ustavnih i zakonskih prava APV.

- Ministarstvo finansija je do sada formiralo dve radne grupe za izradu Zakona za finansiranje nadležnosti APV, koje su činili predstavnici republičke i pokrajinske vlade. Ni one nisu donele napredak. U februaru 2015. godine Pokrajinska vlada je usvojila Nacrt zakona o finansiranju nadležnosti APV. LSV je u januaru 2016.  podnela Inicijativu Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti Zakona o budžetskom sistemu, koji je proizveo umanjenje budžeta APV ispod  ustavnih sedam odsto. Krajem 2018. godine je stigao odgovor da je zahtev zastareo. Znači, svi pokušaji do sada da se na tom planu nešto učini i finansijsko stanje da se popravi nisu urodili plodom. Kakva se poruka šalje dozvoljavanjem ovakvog odnosa prema pokrajinskim institucijama? – upitala je Lazić.

Sa druge strane, prema njenim rečima, bez tog i zakona o nadležnostima, ostaje prisutan utisak da Vojvodini neko nešto daje iz Beograda, umesto da se jednom i trajno uredi pitanje šta su njene nadležnosti i način na koji će se finansirati i da ne zavisi od političke volje bilo koje vladajuće garniture.

Otišlo 115.000 ljudi iz Vojvodine

Citirajući podatke objavljene u Programu regionalnog razvoja Vojvodine 2014-2020, koji je u skladu sa Programom razvoja Srbije, poslanica LSV je istakla da je u Vojvodini između dva popisa smanjen broj stanovnika za oko 115.000, a kako je rekla, ta će slika biti još gora jer se veliki broj ljudi iselio.

- Od 45 opština u Vojvodini, 14 je nedovoljno razvijeno, a tri su izrazito nedovoljno razvijene. To je dovoljno jasna slika da stereotip o razvijenosti Vojvodine odavno ne stoji. U Programu stoji da je putna mreža u Vojvodini homogena i da omogućuje dobru regionalnu pristupačnost, ali problem predstavlja njeno stanje i kvalitet. Ona je mahom izgrađena u ranijem periodu kada su asfaltirani putevi, ali se svih ovih godina oni slabo održavaju zbog nedostatka sredstava. Nivo bezbednosti je smanjen, a troškovi eksploatacije visoki. Kod trećine puteva prvog reda oštećenost kolovoza je iznad tolerantnih 20%. U odnosu na čitavu teritoriju Srbije u APV se nalazi oko 24% državnih puteva prvog reda, oko 15% državnih puteva drugog reda, a svega 11% opštinskih puteva. Gustina opštinskih puteva u Vojvodini je daleko manja u odnosu na Srbiju, a znatno zaostaje u poređenju sa susednim i ostalim evropskim zemljama. Zbog toga je i dostupnost lekarske mreže teška. To zapravo znači da je nama iz Novog Sada do Pančeva lakše i brže da idemo preko Beograda nego preko Perleza – navela je Nada Lazić.

Ona je ponovo upitala kada će početi izgradnja tunela kroz Frušku goru. Ukazala je i na katastrofalno stanje u železničkom saobraćaju, kao i na tužnu sliku i same železničke stanice u Novom Sadu koja je, primera radi, osobama sa invalidima potpuno nepristupačna jer ne postoji pokretno stepenište ili način na koji bi se oni popeli do perona.

Lazić je naglasila i da samo devet vojvođanskih opština, od ukupno 45, ima visoku dostupnost zdravstvenih usluga.

- Pokrivenost stanovnika jednim lekarom na nivou Republike Srbije iznosi 345, a na nivou AP Vojvodine 400 pacijenata, što pokazuje nepovoljniju situaciju na pokrajinskom nivou. Ukoliko se broj stanovnika na jednog lekara posmatra prema okruzima u AP Vojvodini, uočava se da je situacija najpovoljnija u Južnobačkom okrugu (314 stanovnika po lekaru), a najnepovoljnija na nivou Sremskog okruga (549 stanovnika po lekaru) – rekla je ona i dodala da su u mnogim selima ugašene ambulante, a u neka sela lekar dolazi jednom nedeljno, te da stariji, koji dominiraju kao seoska populacija, u najbliži dom zdravlja putuju i 50 kilometara. Osim toga, Novi Sad nema gradsku bolnicu, a postojeći Klinički centar Vojvodine je građen u vreme Austrougarske.

- Što se tiče zaštite životne sredine, u Vojvodini postoji preko 500 divljih deponija, a nije završena do sada nijedna od osam predviđenih regionalna deponija. Jedna od neuređenijih je novosadska, koja se nalazi uz autoput. Novac od naknada za zagađenje životne sredine deli se po principu da 80% pripada republičkom fondu, a 20% lokalnim samoupravama. Pokrajinski nivo ima pravo formiranja budžetskog fonda, ali nema naknada iz kojih bi se punio. I to je jedan od razloga da se ne sprovodi kapitalno ulaganje u ovu oblast na regionalnom nivou, a lokalne samouprave nemaju dovoljno sredstava ni stručnih kapaciteta za realizaciju ovih poslova – zaključila je Nada Lazić.