Novi Sad, 05. jun 2018 - Svetski dan zaštite životne sredine, 5.jun, Republika Srbija dočekuje kao zemlja koja nema puno razloga za slavlje. Najpre tokom pola godine pronađeno je manje od dve hiljade tona opasnog otpada, iako je po procenama samog ministra širom zemlje sakriveno oko 100 hiljada tona.

Uprkos našim pozivima ministru Goranu Trivanu, da on bude taj koji će da povede širu akciju, u koju bi se pored BIA i Ministarstva životne sredine koji su već angažovani na to otkrivanju tih lokacija, uključili i stručnjaci iz ostalih ministarstava počev od Ministarstva zdravlja, preko poljoprivrede, pa do Ministarstva odbrane, pokrajinskih sekretarijata, lokalnih samouprava kao i na univerzitetima – on to ne čini.

Istovremeno, iako prema nekim podacima godišnje lageruje oko 80 tona opasnog otpada, Republika Srbija dalje nema registar zagađivača, nema deponiju industrijskog otpada, niti centar za fizičko hemijski tretman industrijskog otpada, a njena privreda nije u stanju da plaća zbrinjavanje tog otpada u inostranstvu.

Ne sporimo činjenicu da se na zaštiti životne sredine intenzivnije radi nego u periodu dok nije postojalo to ministarstvo, ali je isto tako činjenica i da mora da se radi prevashodno više i temeljnije, a u nekim segmentima i brže.

Primera radi, vesti o gradnji prečistača vode u Vrbasu i kraj Raške su dobre, ali kada se sagleda da je Srbiji potebno 300 postrojenja za prečišćavanje vode, jasno je da tu treba još puno toga da se učini i što je još važnije, da se za to pronađe novac koji se meri milijardama evra.

Isto važi i za zagađenje vazduha. Dobra vest je da Bor konačno nije na mapi crnih ekoloških tačaka, ali nas zanima kada će se u Pančevu, Beogradu i Užicu disati kvalitetniji vazduh?

Dobro je što je Vojvodina dobila "Bačko Podunavlje" kao prvi Rezervat biosfete na svojoj tetitoriji i drugi na području Srbije, ali i dalje izostaje jasna podrška brojnim drugim zaštićenim područjima o čemu svedoči nelegalna izgradnja u NP Kopaonik.

Isto tako, potrebnije su i rigoroznije kontrole kako bi se stalo na put zagađenjima reka kao što je to slučaj sa Krivajom, dok su problemi nedostatka vode za piće, divljih deponija, nedostatka sanacionih deponija, problem farmaceutskog otpada, iili nedovoljno pošumljavanje širom zemlje, kao i seča šuma na Fruškoj gori posebne i goruće teme.

Zbog svega toga, pozivamo Ministarstvo zaštite životne sredine da Nacrtu rada na otvaranju pregovaračke pozicije za Poglavlje 27 sa Evropskom unijom, pristupi vrlo pažljivo i temeljno. Tim pre, jer je u pitanju komplikovano i skupo poglavlje i potrebno je obezbediti adekvatne rokove prilikom prilagođavanja evropskim standardima kako bismo izbegli eventualno plaćanje penala u slučaju da ti rokovi budu probijeni.

Apelujemo na Ministarstvo, da se ovome pristupi puno pažjivije nego što je to bio slučaj sa Nacrtom zakona o klimatskim promenama.

Podsetimo, propusti koje su u tom dokumentu uočili i na koje su upozorili stručni saveti LSV, izazivaju sumnju da se taj zakon donosi samo zbog toga da bi država bila u prilici da otvori Poglavlje 27 posvećeno zaštiti životne sredine u Pregovorima o pristupanju EU, ali bez jasne vizije i namere da se problem emisija  gasova staklene bašte (GHG) zaista kvalitetno i dobro uradi.