Novi Sad, 13. jul 2017 - Nakon ubistva dve žene i deteta u centrima za socijalni rad u Novom Beogradu i Rakovici, kao i ubistva žene i samoubistva u gerontološkom centru u Pančevu, ostavke ministara za socijalna pitanja, pravosuđe i unutrašnje poslove bile bi logičan čin.

Bilo bi logično da ih čelni ljudi tri ministarstva podnesu sami, iz moralnih razloga.
Zato što su institucije sistema trome, zato što nije učinjeno dovoljno da se one povežu, zato što se još ne primenjuju doneti zakoni, zato što kontrole nisu bile jače i zato što nije sprečeno da ljudi osuđeni za porodično nasilje ili nelegalno posedovanje oružja budu u prilici da priđu suprugama i deci.

Država je, podsetiću, obavezna da u svakom trenutku uvek i svuda garantuje bezbednost svakoj građanki i građaninu i ima nultu toleranciju na nasilje.

Činjenica je da se u medijima apeluje da žrtve prijave nasilnike i to je u velikoj meri doprinelo podizanju svesti u javnosti,  ali je isto tako činjenica i da u oba slučaja ubistava u centrima za socijalni rad institucije nisu reagovale na apele žrtava za pomoć i na prijave novog nasilja.

Centri za socijalni rad, policija i tužilaštvo zakazali su u sprovođenju mera u sprečavanju, zaustavljanju i kažnjavanju nasilja.

Ova tri stravična zločina, na najsuroviji način pokazuju da sistem ne funkcioniše, kao i da imamo zakonsku regulativu koja se ne primenjuje u praksi i da ne postoji međusektorska saradnja. I zato, pored moralne odgovornosti troje ministara, postoji i objektivna odgovornost svih onih koji su svojim odlukama, presudama, mišljenjima ili nečinjenjem doprineli ovoj tragediji.

I oni tu odgovornost moraju preuzeti.