NOVI SAD - Prema dosadašnjem političkom iskustvu lingvistkinje i magistarke rodnih studija Maje Sedlarević, koja je, između ostalog, bila predsednica Odbora za evropske integracije Skupštine AP Vojvodine u dva mandata, jedina politička grupacija koja izričito ne priznaje rodno osetljiv jezik, niti bilo kakav ženski politički aktivizam jeste Srpska radikalna stranka. Upravo to radikalsko nasleđe ministarke Jadranke Joksimović Sedlarević vidi kao razlog za njenu negativnu reakciju kada joj se poslanik Enis Imamović obratio rečima „uvažena ministarko“, te je ona rekla da nije „Nušićev lik“ niti „supruga ministra“, već „ministar“.
– Ovakav stav ministarke Joksimović, ugrubo gledano, mogao bi se protumačiti kao radikalsko nasleđe ove političarke. Ono što brine jeste to da je ovakvog retrogradnog nasleđa morala da se oslobodi među prvima, posebno jer se bavi evropskim integracijama, a rodna ravnopravnost svakako je jedan od osnovnih postulata na kojima počiva EU. Stoga ne mogu da se ne zapitam jesu li njena nastojanja iskrena ili samo deklarativna – rekla je za Danas mr Maja Sedlarević.
Ona podseća da, osim što se jezikom kreira svest ljudi, a javnom upotrebom jezika svest javnog mnjenja, on prati društvene tokove i promene i sam se menja i prilagođava, te ministarke ili šefice nisu više supruge ministara i šefova, nego su to žene koje su na tim pozicijama.
– Neizmerno je važno žene u određenim zanimanjima i na određenim pozicijama moći i funkcijama imenovati u ženskom rodu da bismo ih učinili/učinile vidljivima. Takođe, veoma je važno da i one same to čine i pokažu da nas žena ima u svim sferama društva, na svim pozicijama odlučivanja i moći – ističe Sedlarević.
Ona objašnjava da gospođa ministarka ili šefovica u 19. ili početkom 20. veka jesu bile supruge, jer žene tada drugo zanimanje, funkciju i titulu nisu ni mogle da imaju, ali je jezik prepoznavao ona zanimanja koja su postojala za žene, poput učiteljice, guvernante, kuvarice.
(SzILSV, 31.12.2020)