Pre tačno deset godina, postala sam članica Lige socijaldemokrata Vojvodine, na šta je suprug u šali komentarisao da ne zna mnogo fudbalera koji su toliko dugo nosili dres istog tima, fudbalskim rečnikom rečeno.
Mogla bih početi sa “rođena i odrasla, školovala se u Novom Sadu, glavnom gradu Vojvodine…”, umesto „biografije“ koju sam popunila aktivnostima i događajima u poslednjih deset godina, odlučila sam napisati ponešto o svakoj od faza kroz koju sam prošla, nadograđujući znanja i veštine, upoznajući sjajne ljude, ostvarujući rezultate usput.
Prvi susret sa političkim aktivizmom je bio kroz učešće u omladinskim akcijama, koje su pokušale pomoći u pronalaženju odgovora na pitanja koja su nas mučila. Još uvek se sećam prve dve akcije, na kojima sam učestvovala. Prva se ticala 9. novembra – dana borbe protiv fašizma, što je bio jedan od motiva da se učlanim u LSV. Druga akcija je obeležila Međunarodni dan ljudskih prava (10. decembar) što se meni činilo kao logičan nastavak mog aktivizma u Omladinskoj grupi Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.
Omladina LSV (LSVO) je bila odlična za razmenu znanja i iskustava, putovanja,
međunarodnu saradnju, učešće na
seminarima i konferencijama. Budući da je zadržala oštricu u borbi protiv fašizma, LSVO je organizovala brojne akcije sa ciljem podizanja svesti u javnosti, kao i kampanju za
ukidanje obaveznog vojnog roka, što nam je na kraju poslužilo kao predznanje za ulazak u svet „odraslih“.
Putovanjima i razmenom iskustava, sticali smo nova znanja, gradili prijateljstva na zdravim osnovama, oslobođeni stega prošlosti i dobijali materijal za upoređivanje sa funkcionisanjem omladinskih organizacija socijaldemokratskih partija u regionu. Organizovane su posete Sarajevu, Zagrebu, Rijeci, pohađali smo omladinske seminare u Sloveniji i Hrvatskoj, dočekivali smo goste i gošće iz Mladog foruma SD Slovenije, Foruma mladih SDP Hrvatske, Foruma mladih SDP Bosne i Hercegovine, predstavnike Liste za Rijeku... Nadogradili smo dugogodišnje prijateljstvo sa predstavnicima Kluba mladih Istarskog demokratskog sabora.
Tu stalnu glad za znanjem, zadovoljila sam pohađanjem obuke za trenere političkih veština, uz pristupanje
Centru za edukaciju koji je postao središte planiranja
aktivnosti Lige socijaldemokrata Vojvodine, formiranjem timova trenera i obilaskom
lokalnih odbora LSV. Iz ove produktivne sredine, izraslo je nekoliko odličnih ideja: kampanja za drugi krug izbora poslanika za Skupštinu AP Vojvodine po većinskom sistemu (kalili smo znanje u Žablju). Učestvovala sam u treninzima sa kandidatima i kandidatkinjama za
odbornike skupština opština i gradova i poslanike za Skupštinu AP Vojvodine, sa
kandidatkinjama za odbornice i članice opštinskih i gradskih veća, realizovala seriju seminara „
Žene mogu sve!“ u saradnji sa Nacionalnim demokratskim institutom (NDI). Svoja znanja smo preneli na narednu generaciju trenera političkih veština, koji rade
na jezicima u službenoj upotrebi. Nakon toga, organizovana je edukacija za novu generaciju trenera, koja je
proširila krug saradnika i saradnica Centra za edukaciju.
Cela 2012. godina je bila test, za mene kao članicu i kandidatkinju, po pitanju spremnosti da odgovorim na postavljena pitanja, da što vernije predstavim
predizborni program i učestvujem u aktivnostima kampanje. Bilo kao inicijatorka aktivnosti kroz projekat „
Trening media centar“ ili predstavnica Lige socijaldemokrata Vojvodine, ovo iskustvo mi je donelo odluku da se još spremnije borim za ideje u koje verujem.
Planiranje porodice i roditeljstvo su fokus interesovanja pomerili na pitanje žena, rodne ravnopravnosti i teme koje se tiču socijalne politike, kao što je
kašnjenje porodiljske naknade... Uz brigu o stradanju žrtava porodičnog nasilja (
otvoreno pismo Nebojši Stefanoviću, ministru unutrašnjih poslova), moja namera u rukovođenju
Foruma žena LSV (FŽ LSV) kao predsednice je bila ukazati na
zdravstvene rizike sa kojima se žene suočavaju, na probleme u usklađivanju privatnog i profesionalnog života. Još jednom, sjajan tim žena je radio na razmeni znanja, gradeći se akcijama,
edukacijama i sastancima na kojima je bila prisutna velika količina spremnosti za rad.
Razmena iskustva sa sestrinskim organizacijama, ukazala je FŽ LSV da imamo slične ili čak iste probleme, a rešenja smo pronalazile u dijalogu i na međunarodnim konferencijama o rodnoj ravnopravnosti, kao one u organizaciji
Centralno istočno – evropske mreže (CEE Gender Network), koja se godinama unazad održava na Korčuli. Ovaj prostor je iskorišćen da se ukaže Forumima žena socijaldemokratskih stranaka iz regiona koji su izazovi sa kojima se
Forum žena LSV suočavao i kako je uspeo prevazići probleme.
Za vreme porodiljskog odsustva sa starijim sinom starim svega pet meseci, kod mene je prevagnuo društveni aktivizam, pa sam sa nekoliko članica LSV svoj entuzijazam i poznanstva iskoristila zarad „višeg cilja“ u nameri izmena
Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Svi poslanici Lige su pozitivno odgovorili na našu inicijativu, te je uspešno sprovedena akcija dala rezultate, a mi ostale odlučne u nameri da menjamo svet nabolje.
Poslednjih pet godina, vreme merim prema odrastanju svoje dece. Tek sada, u prvom licu, mogu shvatiti probleme sa kojima se suočavaju roditelji. Moja sfera interesovanja u politici se pomera kako oni rastu, a odlučnost da se pronađu rešenja za izazove koji se postavljaju pred nas, je sve veća.
Poslednjih godinu dana, borba protiv bolesti mlađeg sina je presudila da se uključim u podršku Nacionalnom udruženju roditelja dece obolele od raka (NURDOR) i radim na tome da njihovi predlozi na izmene
Zakona o zdravstvenom osiguranju dobiju svoj pozitivan rezultat. Otuda neobjašnjiva snaga sa kojom ulazim u konflikt sa svakom nepravdom na koju naiđem, zbog čega podrška porodice i okruženja znači. Sve ovo vreme, moj aktivizam su obeležile osobe sa kojima sam delila znanje, veštine i iskustvo, prijatelji i prijateljice koji su mi pomogli da „odrastem“ i postanem osoba kakva sam danas. Sa nekima sam ostala u kontaktu, sa drugima krajnje neopravdano nisam, ali dajemo prednost obavezama i svakodnevnoj rutini. Svakom i svakoj od njih sam zahvalna što sam uspela da naučim bar mrvicu i što smo uprkos svemu izgradili zdrav odnos. Ponosna sam na sve uspomene koje imam...
Zašto se bavim politikom?
Kroz osnovne studije sociologije i kasniju domasterizaciju sam učila da je politika „veština upravljanja“, pa sam je tako i shvatila, koristeći informacije kojima raspolažem da uredim svoj mikrosvet i pomognem u rešavanju problema, pronalaženju rešenja, savladavanju prepreka... Moja misija u bavljenju
politikom je upravo to: pomoći svakodnevnom životu, poštujući pravila i propise, ostati dosledan nameri da iz svakog postupka, izađe nešto dobro, korisno...
Politika „na visokom nivou“ je takođe važna, ali po mom mišljenju nije neophodna za svakodnevni život. Pravo na dostojanstven rad, zdravstvene i socijalne usluge, adekvatna nega i obrazovanje dece, mnogi su od razloga zbog kojih ulazim u borbe protiv vetrenjača...
Moja odlučnost ne prestaje, a da li je vredelo, vreme će pokazati.
Ana Pataki