NOVI SAD – U skladu sa jučerašnjim dogovorom predsednika Vlade Republike Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka, Elektroprivreda Srbije će premestiti svoj nacionalni operativni dispečerski centar u Novi Sad u najkraćem mogućem roku, dok će u roku od 365 dana i sedište kompletne  Elektrodistribucije preći u Novi Sad, istakao je danas potpredsednik Vlade AP Vojvodine i Lige socijaldemokrata Vojvodine Branislav Bogaroški. 

Gostujući u emisiji „Pravi ugao“ na Radio televiziji Vojvodine, Bogaroški je rekao da je Ligin predlog rešenja bitno drugačiji, jer LSV smatra da je Elektrovojvodina trebalo da ostane da postoji kao posebno pravno lice sa sedištem u Novom Sadu, ali da ima logike da sada sedište objedinjenog preduzeća pređe u Novi Sad jer je Elektrovojvodina najzdraviji deo od tog novog preduzeća.

Na opasku da se iz današnje odluke Vlade, koju je saopštio ministar Aleksandar Antić ne vidi da se preduzeće već od danas prebacuje u Novi Sad, Bogaroški kaže da će Liga dati rok od 365 dana da se dato obećanje ispuni. Dodao je i da jučerašnji dogovor nije kompenzacija za gašenje Elektrovojvodine.

Pitanje sedišta kompanije ključno

– To je samo jedan korak u pozitivnom pravcu, a ne rešenje koje nas zadovoljava u potpunosti i koje će supstituisati to što Elektrovojvodina više ne postoji. Pitanje sedišta kompanije je ključno pitanje jer od toga zavisi gde će se uplaćivati porez na dobit. Da li će taj porez ići u lokalnu samoupravu Novi Sad ili lokalnu samoupravu Beograd? Da li će deo tih sredstava ići u pokrajinski budžet ili će ta sredstva ići isključivo u republički budžet? Prebacivanje sedišta Elektrodistribucije u Novi Sad može da bude jedno solidno rešenje jer to znači da će deo tih prihoda ipak završiti u lokalnom budžetu u Novom Sadu, odnosno da će i AP Vojvodina i njen budžet imati koristi – rekao je Bogaroški. 

On je ukazao da spajanje pet distributivnih preduzeća u jedno nije bio dobar potez, već da je trebalo prvo sva preduzeća dići na nivo Elektrovojvodine, pa onda razmišljati o tome da se ona spoje u jedno.

– Ali, kao ste već odlučili da ih spajate, nemojte ih spajati sa onim koje ima najlošiji poslovni rezultat, najveće gubitke u mreži i koje je najneefikasnije, nego ih spajajte sa najboljim preduzećem a to je Elektrovojvodina – naveo je Bogaroški.

I ranije bilo sastanaka s premijerima

Komentarišući to što se Vučić nije sastao sa predstavnicima Pokrajinske vlade, već sa Nenadom Čankom, Bogaroški je rekao da je očekivao da će se pored Čanka, koji je i šef poslaničke grupe LSV u Narodnoj skupštini, još neki poslanici van poslaničke grupe Lige, koji su sa teritorije Vojvodine uključiti u tu vrstu aktivnosti, u interesu građana Vojvodine. Na pitanje da li je taj sastanak zapravo bio pravljenje bolje komunikacije uoči lokalnih i pokrajinskih izbora, potpredsednik LSV je ocenio da bi najbolje bilo da postoji komunikacija na institucionalnom nivou između dve vlade, ali da ona ne funkcioniše.

– Sa druge strane, nisam primetio da je postojala stranačka inicijativa od bilo koje stranke da se pokuša razgovarati i da se problemi rešavaju – rekao je Bogaroški. 

– Mislim da ne treba osuđivati pokušaj da se stvari pomere i da se uradi nešto u javnom interesu – rekao je Bogaroški podsetivši da je lider LSV slične sastanke ranije imao i sa Mirkom Cvetkovićem, dok je bio na čelu Vlade.

– Imali smo neke dogovore koji su se poštovali, imali smo neke dogovore koji se nisu poštovali. Recimo, dogovor sa Mirkom Cvetkovićem oko svojine AP Vojvodine nije ispoštovan ni u jednoj tačci, ni u jednom zarezu, ni u jednom slovu – naveo je Bogaroški. Na pitanje da li je ovim dogovorom dobitnik Liga ili građani Vojvodine, on kaže da će građani biti dobitnici kada dogovoreno bude i realizovano.

Bez Lige nema većine u Pokrajini

A na pitanje da li je sada otvoren kanal komunikacije između SNS i LSV ili je on postojao i do sada, Bogaroški je podsetio da se tri i po godine unazad upire prst u LSV, a da većina u pokrajini, koje bez Lige nema, još nije promenjena.

– U većini lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine gde mi delujemo, bez problema možemo matematički da budemo deo većine. Ali u 99 odsto slučajeva nismo u koalicji sa SNS-om, nego u opozicionom statusu – rekao je on. Komentarišući licitiranje 20. decembrom, kao potencijalnim datumom pokrajinskih i lokalnih izbora, Bogaroški je rekao da je sasvim u redu da Igor Mirović misli da izbore treba održati 20. decembra, ali da bi za to morali da se stvore zakonski preduslovi, jer bi u pitanju bili prevremeni izbori.

– Da se izgubi većina u pokrajinskom parlamentu ili da pokrajinska vlada predloži predsedniku skupštine da raspiše izbore. Ne vidim razlog ni za jedno ni za drugo i stvarno očekujem izbore onda kad im bude vreme, a to je neki period mart-april 2016. godine. Što se tiče lokalnih izbora, njih raspisuje predsednica Narodne skupštine i ona, takođe, mora imati zakonsko utemeljenje u nameri da raspiše lokalne izbore – naveo je on. Podsetio je i da je Liga još 2012. godine donela odluku da od tada isključivo i jedino sarađuje programski sa svim strankama koje su na političkoj sceni i sa kojima uopšte može da se sarađuje.

– Isključujemo krajnju desnicu, krajnje desničarske stranke. Do sada je u Srbiji uvek, iako postoji sistem sa mnogo partija, postojala neka dvopolnost. Imali ste leve i imali ste desne i svi mali su morali da se svrstaju levo ili desno – rekao je on. Na opasku da Ligi program SNS-a odgovara, s ozirom da je podržala Briselski sporazum, evrointegracije i reforme, Bogaroški kaže da program treba da prati i praksa i konkretni dogovori oko konkretnih projekata.

–  Ja uvek računam da se sa našim tradicionalnim partnerima, sa kojima smo bili u koaliciji petnaestak godina, lakše dogovorimo oko tih stvari – naveo je Bogaroški. 

Govoreći o inicijativi LSV da se ponovo usvoji Zakon o lustraciji, Branislav Bogaroški je ponovio da Srbija, dok se ne suoči sa prošlošću iz 90-ih godina, ne može da očekuje evropsku budućnost. Nije želeo da licitira imenom onih koji bi trebalo da budu lustrirani, ukazavši da je to posao komisije koja bi bila osnovana s tim ciljem.

Državnu zemlju dati paorima

Branislav Bogaroški, koji je i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, istakao je da se protivi prodaji zemlje stranim državljanima, kao i da državna zemlja mora pre svega biti namenjena domaćim poljoprivrednicima. Upozorio je da je u najavi izmena zakona o poljoprivrednom zemljištu, te da se boji da se, po staroj praksi, taj zakon samo u jednom momentu ne pojavi u Narodnoj skupštini Republike Srbije, bez javne rasprave.

– Čini mi se iz nekih medijskih nastupa, iz polurečenica i iz nekih dokumenata koji su se pojavili kao potencijalni nacrti zakona, jer zvanično mi kao pokrajinski sekretarijat nismo konsultovani oko izrade tog zakona, ni lokalne samouprave ni udruženja poljoprivrednika, da bi moglo doći do toga da ono što je prošle godine bilo izuzetak postane pravilo. Odnosno da se jedan deo zemljišta, koliko sam ja čuo oko 30 odsto u svakoj lokalnoj samoupravi, ostavi na raspolaganje ministarstvu da direktno sa investitorima dogovara uslove pod kojima će oni tu zemlju dobiti na 30 godina – rekao je on. 

Bogaroški kaže da je svaka investicija u zemlji, a posebno investicija u poljoprivredu jako dobra, ali da bi investitori trebalo da dođu u neko od desetina preduzeća koja su u stečaju, restruktuiranju ili su privatizacije raskinute, a da kompleksi državnog zemljišta ostanu pre svega namenjeni registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, odnosno seljacima.

– Kada imate multinacionalnu kompaniju, koja negde investira, ona traži gde će joj se kapital najbrže oploditi. U ovom momentu je to, možda, poljoprivreda u Vojvodini, ali sutradan to može biti proizvodnja kola u Maleziji. U svakom slučaju, sve komapnije imaju težnju da izvuku profit i usmere tamo gde će se brže oploditi, ako im se tako prilika ukaže. Kod registrovanih poljoprivrednih gazdinstava ponekad po tri generacije ljudi rade istu zemlju. Uposleni su na zakupljenom državnom zemljištu, koje izlicitiraju, dobiju na licitaciji, ne direktnom pogodbom, što je jako bitno, nego u konkurenciji sa ostalim poljoprivednicima, i koji sav taj novac koji zarade potroše pre svega u mestu u kojem stanuju ili eventualno u najbližoj opštini, pošto paori ne idu na more – kaže Bogaroški. 

Dodaje da prosečna veličina poseda kod nas nije bitno manja nego u Italiji ili Holandiji, ali da je problem što prihod po hektaru kod nas nije ni blizu prihodu u tim zemljama, pa je paorima neophodno obezbediti finansiranje da mogu da uđu u ozbiljnije investicije.

– Para za to može da ima ako postoji volja. Mi smo, kao pokrajinski sekretarijat, napravili sistem da mogu da se podignu krediti kod naših fondova sa od 1 do 3 posto kamate i da se onda kod nas konkuriše za bespovratna sredstva po odnosu ulaganja. I mi smo na taj način uspeli da pokrijemo hiljade hektara sistemima za navodnjavanje, time što smo udruživali naš novac sa novcem poljoprivrednika. Pola plaćamo mi, pola plaćaju oni – objasnio je Bogaroški.

Neshvatljiv zid u 21. veku

Govoreći o nameri Republike Amađarske da na granici sa Srbijom postavi žičanu ogradu visoku četiri metra, kako bi sprečila ulazak imigranata, Bogaroški je rekao da mu je to neshvatljivo, kao i da će Pokrajinska vlada sve resurse kojima raspolaže staviti na raspolaganje tim nesretnim ljudima.

– Treba da imamo u vidu da smo u devedesetim godinama mi bili u istoj situaciji. Iz ove zemlje se bežalo, iz ove zemlje se odlazilo, tražio se azil. Niko u Srbiju nije došao zato što misli da treba da dođe ili iz neke obesti, nego da spase živu glavu. I zbog toga treba imati jako razumevanja prema tim ljudima – istakao je Bogaroški dodajući da to što radi Mađarska nije greška već vraćanje 50 godina unazad.

– Umesto da pričamo o Evropi koja u XXI veku nema granice i težimo tome da i Srbija  bude deo tog sveta gde granice ne postoje, mi dobijamo žičanu ogradu od četiri metra. Meni je to aspsolutno neshvatljivo – rekao je Bogaroški.

 

(BILSV, 25. 06. 2015)